RATARSTVO
ĐUBRENJE SOJE I SUNCOKRETA

U zavisnosti od tipa zemljišta i vremenskih uslova osnovno đubrenje soje i suncokreta može se obaviti u jesen ili proleće. Često zbog nemogućnosti ulaska u jesen na površine koje su previše vlažne od padavina ili je kasno skinuta prethodna kultura pa su nastupili nepovoljni klimatski uslovi, osnovno đubrenje obavlja se u proleće.

U osnovnom đubrenju je neophodno unošenje biljnih hraniva na punu dubinu oranja na kojoj se razvija glavna masa korena. Kada se koren razvije, ima će na raspolaganju dovoljne količine hraniva. Biljke se bolje ukorenjuju jer se u području s najviše hraniva razvija i najveća masa korena, a i sušu bolje podnose jer im je koren u dubljim slojevima gde je više vlage. Đubriva koja se dodaju u osnovnom đubrenju uglavnom se unose u zemljište oranjem ili tanjiranjem.

Stara je preporuka da se u osnovnom đubrenju u zemljište unose dve trećine ili ukupna količina fosfora i kalijuma, i manja količina azota, ali posebno u slučaju kad se osnovno đubrenje obavlja u proleće (tanjiranjem) može se dati ukupna količina potrebnog fosfora i kalijuma.Celokupna količina azota se ne daje u ovom đubrenju u jesen, jer postoji opasnost da se deo azota izgubi ispiranjem u dublje slojeve zemljišta.

Fosfor i kalijum su hraniva koja se slabo pokreću u zemljištu (svega oko 2 cm godišnje) pa stoga nema opasnosti od njihovog ispiranja tokom zime. Ako se ova hraniva unesu u zemljište suviše plitko iz istog razloga neće se premestiti u dublje slojeve.

Kad kulture dolaze posle žitarica neophodno je plitko zaorati strnište (10-15 cm dubine). U zaoravanju strništa svakako treba dodati 80-100 kg/ha UREE 46% N ili 100-120 l/ha UAN-a 30% N, kako bi se ovim dodatkom azota poboljšala razgradnja organske supstance.

Soja je jedna od najvažnijih industrijskih kultura.Koristi se za proizvodnju ulja, za ljudsku ishranu i za primenu u industriji.Zbog svojih morfoloških osobina i otpornosti na bolesti dobro podnosi i nepovoljne uslove proizvodnje.

Iako soja podnosi lošija i kisela zemljišta, na plodnim i rastresitim zemljištima i zemljištima neutralne reakcije prinosi se znatno povećavaju. Zbog jakog korena nakon skidanjem useva soja ostavlja zemljište rastresitije i bogatije azotom.

Soja tokom rasta i razvoja na svom korenu stvara kvržice s bakterijama koje fiksiraju azot iz vazduha. U zavisnosti od aktivnosti bakterija iz tih čvorića, u zemljištu može ostati od 30-70 kg azota (N) po hektaru. Na težim zemljištima kisele reakcije ne treba računati s razvojem bakterija i fiksacijom azota već azot treba zameniti azotom iz mineralnih đubriva.

U osnovnom đubrenju soje treba osigurati azot (N) 30-200 kg/ha što zavisi od zemljišta i fiksacije azota. Osim azota soja traži 120-150 kg/ha fosfora (P2O5) i 170-200 kg/ha kalijuma (K2O). Većina ovih biljnih hraniva (obično oko dve trećine) dodaje se u zaoravanju tj. prilikom osnovne obrade zemljišta u jesen ili u proleće

Kad se računa fiksacija azota potrebno je dodati ukupno 30-40 kg/ha azota. Kroz primenu NPK đubriva sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem fosfora i kalijuma kao što su NPK 8-26-26 ili NPK 7-20-30 i to oko 300 kg/ha.

Ako se ne računa na fiksaciju azota ukupna se količina đubriva sa niskim sadržajem azota, npr. 400-500 kg/ha NPK 8-26-26, zaore u osnovnoj obradi zemljišta. Dodavanjem 200 kg/ha Uree 46%N pre setve ili uz računanje na fiksaciju azota, prihranjivanje nije potrebno. U suprotnom potrebna je prihrana sa 200 kg/ha KAN-a 27%N+ 4,8 MgO.

Suncokret je kultura koja daje kvalitetno ulje za ljudsku ishranu.Može koristiti i kao stočna hrana ukoliko se koristi kao silažni suncokret.

Suncokret je kultura koju je najbolje gajiti u područjima gde nisu visoke padavine i vlažnost vazduha. Kako razvija jak koren, ako je zemljište dobro obrađeno i pravilno pođubreno dobro podnosi sušu i u takvim uslovima daje visoke prinose.Više ulja daje u suvim područjima.

Podnosi zemljišta blago kisela ili blago alkalna, a iz zemljišta iznosi velike količine hraniva pa o tome treba voditi računa. Suncokret traži 80-120 kg/ha azota(N), 120-140 kg/ha fosfora (P2O5) i 160-180 kg/ha kalijuma (K2O).

Zbog toga treba u osnovnoj obradi zaorati 400–450 kg/ha NPK 7-20-30 ili NPK 8-26-26. Predsetveno se može dodati 150 kg/ ha UREA 46%N ili 200 kg/ha NPK 15-15-15 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn).

Ako se primenjuje NPK 15-15-15 predsetveno, potrebno je prihranjivanje s 200 kg/ha KAN 27%N+ 4,8 MgO.

U slučaju primene ukupnog NPK đubriva predsetveno uz njega se dodaje i 150 kg/ha UREE 46%N, a prihranjivanje nije potrebno.

SADRŽAJ