POVRTARSTVO
PLODOVITO POVRĆE

Ovoj grupi pripada povrće koje se gaji zbog jestivih plodova.Kod povrća koje je osetljivo na hlor kao što je plodovito povrće paradajz, paprika, patlidžan, krastavac, dinja, lubenica luk treba koristiti sulfatna đubriva kao što je NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili NPK 7-14-21 + 25 SO3. To su kulture osetljive na povećanu koncentraciju hlora usled čega može doći do preranog kretanja vegetacije, do nepotpunog razvijanja i deformacije listova i na kraju do oštećenja cele biljke. Navedena đubriva nalaze se i u malom pakovanju od 3 kg pod nazivom Florin 1 i Florin 5. Svo plodovito povrće treba đubriti pri osnovnoj obradi zemljišta sa 5-8 kg/m2 stajskim đubrivom (50-80 t/ha).


PARADAJZ
Paradajz je kultura s visokim potrebama za hranivima i makro i mikro, posebno je zahtevna na fosfor u svim stadijumima rasta i razvoja. Dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima, tako da se preporučuje 25-40 t/ha stajskog đubriva, s tim da je stajsko đubrivo već dobro kompostirano, jer je paradajz osetljiv na proizvode razgradnje organske supstance.
Za đubrenje paradajza pred duboku obradu treba primeniti 500 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 700 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3, a pred sađenje dodati 250 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 300 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3 plus 150-200 kg/ha UREE 46% N. Prihrana se obavlja 1-2 puta tokom vegetacije sa 100-150 kg/ha KAN-a 27% N + 4,8 MgO . Urea i KAN se takođe nalaze u malom pakovanju pod nazivom Florin 6 i Florin 7.
Na kiselim zemljištima 1-2 meseca pre sađenja, dobro je dodati 1-3 t/ha Fertdolomita (to je kalcijum-magnezijum karbonat), jer je paradajz osetljiv na nedostatak kalcijuma koji se često javlja na kiselim zemljištima.
Paradajz u toku vegetacije treba prskati 2%-tnim rastvorom Fertina Ca jer je osetljiv na nedostatak kalcijuma (Ca).Njegovim nedostatkom javljaju se smeđe fleke i suva trulež ploda.Prskati treba 3-5 puta u razmacima 10-14 dana od trenutka formiranja ploda.


PAPRIKA
Paprika kao i paradajz izuzetno dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom, te bi ono trebalo da bude neizostavna mera u proizvodnji, s tim da se koristi u količini od 20-40 t/ha.
Posebnu pažnju treba posvetiti i đubrenju kalcijumom, dodavanjem 2-3 t/ha Fertdolomita da bi smanjili kiselost zemljišta, te osigurali dovoljne količine kalcijuma za rast i razvoj paprike. Na taj način se izbegava pojava vršne truleži ploda, koja se često javlja u proizvodnji i za koju mnogi poljoprivrednici misle da je gljivično oboljenje, pa nepotrebno tretiraju biljku raznim fungicidima.
Za osnovno đubrenje pred sađenje rasada treba izabrati mineralna đubriva koja ne sadrže hlor, znači na zemljištima slabije plodnosti primenjuje se 600 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 750 kg/ha NPK 7-14-21 + 25 SO3 da ne bi došlo do pojave deformisanja listova i sušenja biljaka, uz NPK đubriva dodaje se i 150 kg/ha UREE 46% N unošenjem u zemljište tanjiračom ili rotirajućim oruđem.
Prihrana se obavlja u 2-3 navrata sa 150 kg/ha KAN-a 27% N + 4,8 MgO, prva prihrana posle ukorenjavanja, a druga kada su prvoformirani plodovi veličine oraha.
Papriku kao i paradajz treba tretirati Fertinom Ca u istoj koncentraciji i u istom vremenskom periodu.


KRASTAVCI
Krastavci se seju kada prestane opasnost od mrazeva.Uz dobro đubrenje zrelim stajskim đubrivom treba mineralnim đubrivima đubriti na sledeći način:

Pri pripremi zemljišta za setvu dodati:
400 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili
500 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 5 SO3
200 kg/ha UREE 46% N

Folijarno se tokom vegetacije primenjuje 0,5%-tni rastvor Uree 46% N dok su listovi još mladi, a 1%-tni rastvor UREE 46% N kada je list potpuno razvijen. Može se prihranjivati 1-2% rastvorom Fertinom P za povrće u razmacima prskanja 10-14 dana.


LUBENICA, DINJA, TIKVA
Kulture kao što su lubenice, dinje, tikve traže u đubrenju visoke količine hraniva. Najprikladnija su rastresita, lagana do srednje teška zemljišta bogata humusom, slabo kisele ili neutralne reakcije. Đubrenje prvenstveno zavisi od stanja zemljišta i zaliha hraniva u zemljištu koje saznajemo hemijskom analizom zemljišta. Zemljište za gajenje treba imati najmanje 2,5% humusa. Tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Primena stajskog đubriva osiguraće samo mali deo potrebnih hraniva, ono ima veći uticaj na poboljšanje fizičkih svojstava zemljišta i mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Prilikom dublje obrade zemljišta u jesen ili proleće (25-30 cm) dodaje se 800-1000 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3, a u pripremi zemljišta za setvu još 150-200 kg/ha UREE 46% N.
S obzirom na dugu vegetaciju treba obaviti 2-3 prihrane, koje se obavljaju folijarno ili kroz sistem za navodnjavanje. S prihranama treba početi od početka zametanja plodova i obavezno treba obaviti prihranu posle prve berbe. Za to nam koristi Fertina P za povrće koja se koristi u koncentraciji 2%, folijarno se može primeniti svakih 14 dana. Ona uz makrohraniva sadrži i potrebne mikroelemente koji su važni za rast, razvoj i plodonošenje navedenih kultura. Ona se takođe primenjuje i kroz sistem za navodnjavanje. A može se primeniti i rastvor UREE u konc. 0,5% (500 g na 100 l vode).
Neposredno iza cvetanja pa sve do berbe, obavlja se i prihrana Fertinom Ca koja sadrži kalcijum, ona se primenjuje u konc. 1-2%, i njenom primenom povećavamo čvrstoću ploda, plodovi bolje podnose transport i duže se čuvaju.


FOLIJARNA PRIHRANA PLODOVITOG POVRĆA
U slučaju suše ili većeg nedostatka azota može se folijarno primeniti rastvor UREE 46% N u koncentraciji 0,5-0,7%, što znači 500-700 g UREE 46% N na 100 l.
Često se pri gajenju paradajza i paprike javlja problem fiziološke neparazitske bolesti koja je uzrokovana nedostatkom kalcijuma, zato se kalcijumu pridaje maksimalna važnost pri gajenju paradajza i paprike. Simptomi nedostatka kalcijuma javljaju se kao posmeđenje ploda ili kao suva trulež vrha ploda koja se ne sme zameniti sa opržotinama od sunca koje su bele. Zato je pri njihovom gajenju od bitnog značenja primena Fertine Ca koja sprečava simptome nedostatka kalcijuma. Fertina Ca može se primeniti prskanjem lista ili zalivanjem zemljišta. Prva primena treba biti odmah posle cvetanja kad se koristi 1%-tni rastvor, a kasnije se može primeniti i koncentracija od 2%. Interval prskanja je 10-14 dana.
Primenom Fertine Ca postiže se bolja skladišna sposobnost plodova, plodovi su čvršći i otporniji su na moguća oštećenja u transportu.
Uz Fertinu Ca za povrće je namenjena i Fertina P koja uz makrohraniva osigurava i snabdevenost povrća potrebnim mikroelementima. Primenom Fertine P bolji je kvalitet plodova, veće je nakupljanje suve materije u plodovima, naročito kiselina, a poboljšava se oblik i boja ploda. Generalno povoljno deluju na snažniji, brži i zdraviji razvoj biljke.
Koncentracije za primenu Fertine P kreću se od 0,5-2%. Niže koncentracije od 0,5-1% koriste se dok su biljke još mlade i listovi slabije razvijeni ili ako se Fertina P primenjuje češće znači svake nedelje. Ali ako je razmak između prskanja 14 dana i kada je list potpuno razvijen može se koristiti i 2%-tni rastvor, posebno ako su vidljivi znaci nedostatka nekog od biljnih hranjiva.
Treba napomenuti da se Fertina P kao i Fertina Ca osim prskanjem lista i zalivanjem zemljišta može primeniti i kroz sistem za navodnjavanje.
Fertine se mogu koristiti zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja od bolesti i štetočina, prilikom folijarne primene treba utrošiti što više rastvora kako bi list i plod upili što više hranjiva i ova mera provodi se pred veče.

SADRŽAJ