VINOGRADARSTVO
MELIORATIVNO ĐUBRENJE

Pre podizanja vinograda potrebno je uzeti uzorke zemljišta za hemijsku analizu na osnovu koje se daje preporuka za đubrenje i obavlja meliorativno đubrenje. Meliorativno đubrenje je đubrenje na zalihu prilikom koje se unose u zemljište vrlo visoke količine hraniva u cilju podizanja plodnosti zemljišta i podizanja hraniva na visinu optimalne snabevenosti koja će biti na raspolaganju vinovoj lozi dugi niz godina. Pri meliorativnom đubrenju koriste se visokokoncentrovana NPK mineralna đubriva:

NPK 7-20-30 + Fe + Zn
NPK 8-26-26 + Fe + Zn
NPK 10-30-20

Mineralno se đubrivo primeni po površini i zatim se obavi rigolanje na punu dubinu rasprostiranja korena (cca 60-80 cm), to se obavlja 3-4 meseca ranije kako bi se zemljište sleglo. Posle toga neposredno pre sađenja razbaca se 30-40 t/ha zrelog stajskog đubriva i zaore na 30 cm, ako ga nema dovoljno tada se prilikom sađenja dodaje 5-7 kg po sadnoj jami. Takođe se prilikom sađenja po sadnoj jami dodaje i 80 g NPK 20-10-10 ili 70 g KAN-a. U drugoj godini mladi vinograd nije potrebno đubriti NPK đubrivima jer se koristi fosfor i kalijum iz meliorativnog đubrenja. U trećoj godini kada vinograd donosi prvi rod počinje se s redovnim đubrenjem s tim da se koriste manje količine đubriva jer su i prinosi manji. U jesen posle berbe primenjuje se oko 260 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn, rano u proleće 70 kg/ha UREE 46% N (mart) i u maj se obavi prihrana s 40 kg/ha KAN-a 27% N.


ĐUBRENJE VINOGRADA U RODNOSTI
Redovnim đubrenjem unose se u zemljište hraniva koje je vinova loza iznela prinosom, a i stvaraju se zalihe svih onih hraniva koji nedostaju u zemljištu da bi se osigurao redovan prinos dobrog kvaliteta. Pod pojmom redovnog đubrenja vinograda podrazumeva se osnovno jesenje đubrenje kompleksnim NPK đubrivima u kojima je naglašen sadržaj fosfora i kalijuma, zatim prolećna prihrana s NPK đubrivima koja sadrže više azota, a manje fosfora i kalijuma (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15), te prihrana vinove loze azotnim đubrivima (UREA ili KAN). Važnost osnovnog đubrenja je u tome što se jedino tada fosfor i kalijum unose u dublje slojeve zemljišta i na taj način približe što više korenovom sistemu. Najbolje ga je obaviti odmah posle berbe i ono bi trebalo biti neizostavna agrotehnička mera svih vinogradara. Računa se da za rod od 10 tona grožđa po hektaru na zemljištima siromašnim fosforom i kalijumom treba đubrenjem dodati godišnje 100-120 kg/ha azota, 50-80 kg/ha fosfora i 85-150 kg/ha kalijuma.
Za osnovno jesenje đubrenje vinograda najpogodnije su sledeće formulacije NPK đubriva:

NPK 7-14-21 + 2 5 SO3
NPK 5-20-30 + 26 SO3
NPK 7-20-30 + Fe + Zn

u ovim je formulacijama naglašen sadržaj fosfora i kalijuma, a odnos hraniva (1:2:3) odgovara potrebama vinove loze. Formulacije NPK 7-14-21 + 2 5 SO3 i NPK 5-20-30 + 26 SO3 sadrže kalijum u sulfatnom obliku, a sumpor kao biogeni elemenat povećava nakupljanje suve materije.Te sulfatne formulacije znatno su povoljnije za primenu na karbonatnim i krečnim zemljištima koja imaju visok pH, jer će sumpror iz đubriva delovati na sniženje pH.

Preporuka đubrenja za prosečnu visinu roda grožđa od 10 t/ha:

NPK đubrivo

g/m2

kg/ha

7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3

70

700

5-20-30 + 26 SO3

50

500

7-20-30 + Fe + Zn

50

500

 


Ovim količinama podmiruju se celokupne godišnje godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a male količine azota koje se unesu jesnjim đubrenjem vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena u zimskom periodu. U jesen nije preporučljivo obilno đubriti azotom jer se produžuje vegetacija pa postoji opasnost od izmrzavanja loze. Osim toga može doći do ispiranja većih količina azota iz zemljišta što nije poželjno iz ekoloških razloga. Opasnosti od ispiranja fosfora i kalijuma nema jer je njihova pokretljivost u zemljištu vrlo slaba, a i vežu se na čestice zemljišta. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum godišnje premeštaju svega 1 do 2 cm u dubinu. Posle rasipanja đubriva po zemljištu preporučuje se đubrivo uneti u zemljište oranjem ili ručno motikom, tako da efekat đubrenja bude što veći, a gubici hraniva što manji. Vinogradi koji su zatravljeni đubre se u prvim godinama nešto većim količinama (do 30%) mineralnih đubriva, tako da ima dovoljno hraniva i za lozu i za travnati pokrov.
Kalijum je vinovoj lozi najpotrebniji u fazi cvetanja i u fenofazi šare. Vinova loza se i tretira kao kalijumova biljka koja kao i sve biljke koje proizvode skrob ili šećer traži i zahteva mnogo kalijuma. Najviše ga usvoji od početka vegetacije do cvetanja i od šare do dozrevanja. On utiče na povećanje količine šećera u grožđu, povoljno utiče na povećanje otpornosti vinove loze na bolesti i niske zimske temperature. Dobra snabdevenost biljaka kalijumom povećava obrastanje korena apsorpcijskim žilicama, tako da je i sposobnost korena za usvajanjem vode i u njoj otopljenih hraniva veća, a time i veća otpornost biljaka na sušu. Usled nedostatka kalijuma grožđe je slabijeg kvaliteta, količina šećera je manja, osetljivije je na botritis odnosno sivu plesan, porast mladica je slab i usporen, a lišće se po rubovima suši i uvija prema dole.
Na mnogim vinogradarskim zemljištima često se javlja nedostatak fosfora, naročito na tipu zemljišta pseudoglej, gde je fosfor zbog kiselosti fiksiran. Na takvim zemljištima prvo treba rešiti problem kiselosti primenom Fertdolomita (kalcijum-magnezijum karbonat) u količini 3 t/ha zavisno o kiselosti može i više. U slučaju nedostatka fosfora smanjuje se prirod i kvalitet grožđa, u proleće kasni vegetacija i kasnije je dozrevanje grožđa.

 

PRIHRANA VINOVE LOZE
Prihrana vinove loze azotnim đubrivom UREA obavlja se rano u proleće kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota doda u pri jesenjem đubrenju, 150-170 kg/ha ili 15-17 g/m2 UREE 46% N, odnosno 100 kg/ha ili 10 g/m2 KAN-a 27% N. Prihrana se obavlja u dva obroka, i to početkom vegetacije i posle cvetanja. Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa te slabo dozrevanje grožđa i rozgve. Vina dobivena s zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabiliziraju i čuvaju.
Uz redovito jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom tvari, popravljaju se odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.


FOLIJARNA PRIHRANA VINOVE LOZE
Prihrana vinove loze putem lista obavlja se tekućim mineralnim đubrivima FERTINAMA. U svom proizvodnom programu Petrokemija za vinovu lozu nudi Fertinu G, Fertinu B i Fertinu Fe. Ona su isključivo namenjena za dopunsku lisnu ishranu vinove loze makro i mikrohranivima i to ponajpre hranivima kao što je magnezijum (Mg), bor (B) i gvožđe (Fe) čiji se nedostatak često i javlja na vinogradarskim zemljištima.
Fertina B je azotno-borni rastvor koji se primenjuje neposredno pre cvetanja u koncentraciji 0,5-1%. Primenom Fertine B u ovom periodu omogućujemo vinovoj lozi sigurnije cvetanje i oplodnju jer bor povećava klijavost i vitalnost polenovih zrnaca, a i kasnije primene bora povoljno djeluju na razvoj zametnutih bobica.
Fertina G koja uz makrohraniva azot i kalijum, sadrži i magnezijum, bor i gvožđe može se početi primenjivati već u periodu razvoja mladica u koncentraciji 1%. Drugo tretiranje obavlja se pre cvetanja, a posle cvetanja koristi se u koncentraciji 2% svakih 14 dana sve do kraja jula kada se prestaje sa svim prihranama.
Ukoliko je vinova loza posađena na zemljištu koje ima veći sadržaj karbonata, na listovima će se pojaviti žućenje ili tipična hloroza koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa (Fe). U takvim nasadima vinove loze treba pre cvetanja primeniti Fertinu Fe koja sadrži gvožđe u koncentraciji 0,2-0,3% (200-300 ml na 100 l vode).
Prednost tekućih đubriva odnosno prihrane vinove loze Fertinama putem lista je u tome što se i malim količinama hraniva održava ishranjenost vinograda, posebno ako nastupi duži sušniji period, kada su znatno smanjena usvajanja hraniva iz zemljišta. Fertine se mogu primeniti same ili zajedno sa zaštitnim sredstvima u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima kako ne bi došlo do pojave ožegotina na listu.
Primenom svih navedenih FERTINA omogućujemo zdrav rast i razvoj vinove loze, veću otpornost na sušu i bolesti, te bolji kvalitet i više prinose uz preduslov da je zemljište dobro snabdeveno ostalim biogenim elemntima.

 
SADRŽAJ