MASLINARSTVO
JESENSKO I MELIORATIVNO ĐUBRENJE MASLINIKA

Od sredine avgusta do sredine novembra vreme je osnovnog đubrenja u maslinicima kao i meliorativnog pred podizanje novog maslinika. Osnovnim đubrenjem unosimo hraniva potrebna za sledeću vegetacijsku godinu. Meliorativnim đubrenjem za duži vremenski period podižemo hraniva na optimalnu razinu snabdevenosti. Uglavnom to su slabo pokretna hraniva poput fosfora, kalijuma i kalcijuma. Fosfor i kalijum unosimo s visoko koncentriranim NPK đubrivima. Formulaciju navedenog đubriva prilagođavamo tipu zemljišta. Na crvenicama i smeđim karbonatnim zemljištima poželjna su NPK đubriva s naglašenom koncentracijom fosfora poput NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26. Na alkalnim zemljištima poput rendzina na flišu (u narodu zvana: bela zemlja, belica, sivica), siliko karbonatnih koriste se NPK đubriva s razmerom 1:2:3 kao što su NPK 5-20-30 S, NPK 7-14-21 S ili NPK 7-20-30. Dosadašnja istraživanja pokazala su optimalni efekat pri 100–120 kg/ha fosfora (P2O5) i 140–170 kg/ha kalijuma (K2O). Na crvenicama koje su srednje do optimalno snabdevene kalijumom, a siromašne fosforom, osnovnim đubrenjem tako se unosi 330 kg/ha (33 g/m2) NPK 10-30-20 ili 385 kg/ha (38,5 g/m2) NPK 8-26-26. Osim fosfora i kalijuma na crvenicama je neophodno uneti i kalcijum, hranivo vrlo bitno za kvalitetu i svežinu plodova u količini 1 - 2 t/ha (100 - 200 g/m2) u crvenici do 5 do 10 t/ha (500–1000 g/m2).
Navedene količine NPK i Fertdolomita proračunate su za zemljišta bez skeleta. Ukoliko je skelet prisutan količina mineralnih đubriva smanjuje se zavisno o postotku skeleta ili se đubri u nekoliko obroka.
Prilikom meliorativnog đubrenja pre podizanja maslinika gde je moguće, unose se visoke količine đubriva. Na crvenicama s dubinom većom od 60 cm unosi se 1300 -1500 kg/ha NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26. Na rendzinama i ostalim izrazito alkalnim zemljištima unosi se 2000–2300 kg/ha NPK 5-20-30 S (NPK 7-20-30 S) ili 2300–2800 kg/ha NPK 7-14-21 S.
Tamo gde nije moguće obaviti meliorativno đubrenje cele površine putem zaoravanja, obavlja se đubrenje u sadne jame.
To znači da se na površini budućeg maslinika otvaraju otvori (jame) čija površina zemljišta iznosi 80–120 cm širine i 60–80 cm dubine. Kod crvenica, potrebne količine po sadnoj jami volumena 1 m3, iznose 1,3–1,5 kg NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26, dok kod alkalnih zemljišta 2-2,3 kg NPK 5-20-30 ili NPK 7-20-30. Ukoliko je izostalo jesenje đubrenje, đubri se rano u proleće.


PRIHRANA MASLINE
Posle obavljene osnovnog đubrenja s NPK formulacijama (Florin 1, Florin 5) i UREOM (Florin 7), sledi drugo đubrenje azotnim đubrivima u zemljište. Osim azotnih đubriva dodaju se hraniva koja su u manjku usled nedostatka, vezanja ili antagonizma (ioni jednog hraniva onemogućuju primanje drugog) u zemljištu poput kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, bora, i nekih drugih mikroelemenata.
Početkom aprila sledi druga azotna prihrana KAN- om (Fertina-KAN, Florin 6) u količini 15–20 grama/m2 odnosno 150–200 kg/ha. Kod mineralnog đubrenja posebnih stabala masline đubri se površina koja je za 1/3 veća od širine krošnje. Sredinom aprila obavlja se prihrana putem lista s hranjivim rastvorima mikro i makro hraniva poput Fertine V u 2% rastvoru (2 litre Fertine V/100 litara vode). Na izrazito karbonatnim (i dolomitnim) zemljištima primenjuje se gvožđani rastvor ili Fertina Fe u koncentraciji 0.3–0.5% (0.3-0.5 l/100 litara vode) i rastvor bora - Fertina B u koncentraciji 1% (1 litra na 100 litara vode).
Pre cvetanja potrebno je snabdeti maslinu svim elementima, ali naglasak se stavlja na mikroelement bor kao i kalcijum (na crvenici). Navedena hraniva imaju bitnu ulogu na oplodnju odnosno zametanje plodova masline, određujući tako sveukupni prinos. Zastupljenost kalcijuma na karbonatnim zemljištima je u suvišku, ali je zato nedostatak bora vrlo čest. Ponegde to može poprimiti i veće razmere indikovano hlorozom lista. Nedostatak kalcijuma vezan je uz tipične crvenice pa ga tamo treba unositi u zemljište (Fertdolomit) ili primenjivati putem lista i ploda putem Fertine Ca u koncentraciji 1–2% rastvora.
Krajem aprila ili početkom maja odnosno 10–14 dana pre cvetanja obvezno se prska s đubrivima na bazi mikroelementa bora. Na taj način stimuliše se oplodnja i zametanje većeg broja plodova koji osiguravaju veći prinos. Primenjuje se kao 1% Fertina B (1 litra Fertine B na 100 litara vode). Dve nedelje posle oplodnje može se ponoviti prskanje Fertinom B u istoj koncentraciji. Na karbonatnim zemljištima obavlja se prskanje sa gvožđanim rastvorima radi suzbijanja hloroze u koncentraciji 0.3–0.5% rastvora (0.3–0.5 litre Fertine Fe na 100 litara vode), dok na crvenicama osim bora primenjuje se i kalcijum putem Fertine Ca u 1–2% rastvora. Fertina V u 2% i Fertina B u 1% rastvoru mogu se primeniti sa 5% UREOM (Florin 7, Fertina–UREA) radi pojačanog efekta prihrane.
Tokom juna potrebno je zametnute plodove masline održati dodavanjem hranjivih rastvor putem lista i ploda jer izuzetno sušan period može prouzrokovati sušenje i opadanje većine plodova. Ovaj period je izuzetno bitan u cilju snabdevanja svim hranivima koja imaju direktan uticaj na kasniji randman ulja. To obavljamo prskanjem s 2% rastvorom Fertine V (2 litre Fertine V u 100 litara vode) koja sadrži većinu makro (azot, fosfor, kalijum) i mikro hraniva (bor, bakar, cink, mangan). Fertinu V možemo zajedno primenjivati s 5% rastvorom UREE kao i zaštitnim sredstvima (osim onih koja sadrže bakar).
Na karbonatnim zemljištima za ublažavanje ili sprečavanje gvožđane hloroze koristimo Fertinu Fe u koncentraciji 0.3–0.5% (0.3–0.5 l /100 l vode) barem jednom u 14 dana.
Na crvenicama prska se s Fertinom Ca radi poboljšanja kvaliteta mesa ploda masline u koncentraciji 1.5–2% rastvora (1.5–2 litre Fertine Ca /100 litara vode).

 

SADRŽAJ